SKLADIŠTA POSTAJU MEGA PRITVORI! Vlada SAD kupuje hale za masovno zadržavanje do 9.500 ljudi, pojedini gradovi bukte od besa!
Veliki kupac je ušao na tržište komercijalnih skladišta u SAD — i izazvao snažne reakcije lokalnih zajednica. Ministarstvo za unutrašnju bezbednost Amerike izviđalo je desetine lokacija koje planira da prenameni u pritvorne centre Imigracione i carinske službe. Najveći objekti mogli bi da prime i do 9.500 ljudi, piše Aksios.
Broj ljudi u pritvoru Imigracione i carinske službe skoro se udvostručio tokom protekle godine, a nedostatak kapaciteta bio je glavno usko grlo za sprovođenje masovnih deportacija. Sada, sa 45 milijardi dolara iz zakona koji je Donald Tramp nazvao „Velikim, lepim zakonom“, savezna vlada ubrzano troši stotine miliona dolara na nekretnine. Među njima su i skladišta prvobitno projektovana za elektronsku trgovinu.
Ti objekti zahtevaće dodatna ulaganja kako bi bili prilagođeni boravku ljudi — koji po zakonu može trajati i do šest meseci — pre deportacije.
Tačka pucanja — u okrugu Hanover u Virdžiniji, protivnici Imigracione i carinske službe preplavili su sednicu Odbora nadzornika kako bi se usprotivili kupovini skladišta vrednog oko 50 miliona dolara. U Hejgerstaunu u Merilendu, stotine demonstranata okupile su se ispred drugog skladišta koje je već kupljeno, zajedno sa senatorom Krisom van Holenom, jednim od najglasnijih kritičara širenja Imigracione i carinske službe tokom Trampove administracije.
U Minesoti, Teksasu, Nju Hempširu i Njujorku, stanovnici su poslednjih nedelja masovno punili sale okružnih skupština i protestovali protiv širenja pritvorskih kapaciteta.
Prema pisanju Aksiosa, intenzitet i taktike Trampove imigracione politike poklopili su se sa snažnim padom javne podrške misiji Imigracione i carinske službe. Smrtonosne pucnjave u kojima su u januaru u Mineapolisu ubijena dva državljanina SAD izazvale su ogorčenje širom grada i navele Trampa na delimičnu recalibraciju.
Ipak, Tom Homan, „car granice“, koji sada vodi reforme operacija sprovođenja zakona u Mineapolisu, poručio je na konferenciji za štampu da to ne znači povlačenje od Trampovog obećanja o deportaciji miliona ljudi.
Ministarstvo za unutrašnju bezbednost već je potrošilo više od 170 miliona dolara na nekretnine u Merilendu i Arizoni. Plan je da manja skladišta prime oko 500 ljudi, dok bi najveća držala između 7.500 i 9.500 pritvorenih. Činjenica da savezna vlada direktno kupuje ove objekte značajno otežava gradovima i saveznim državama da se suprotstave planovima Vašingtona.
Trampova administracija je već isprobala niz šema kako bi brzo povećala pritvorske kapacitete. Državni objekti poput „Aligator Alkatraza“ doneli su stotine novih kreveta, ali i talas tužbi zbog standarda pritvora.
Saradnja sa lokalnim zatvorima, često pod upravom šerifa, bila je snažno promovisana u prvoj godini Trampovog mandata, ali se pokazalo da ti objekti nisu prilagođeni dugotrajnim boravcima.
Privatni zatvorski operateri, poput kompanija Džio grup i Kor sivik, takođe su angažovani da obezbede dodatne kapacitete, iako su obe firme nedavno priznale da još imaju neiskorišćen prostor.
Gotovo 70.000 ljudi trenutno se nalazi u pritvoru Imigracione i carinske službe, prema poslednjim podacima iz ranog januara. Služba je zakonski obavezna da ove brojke ažurira svaka dva meseca i dostavlja ih Kongresu.
Kako navodi Aksios, savezna vlada ubrzano širi pritvorske kapacitete kako bi uklonila dosadašnja uska grla u sprovođenju deportacija.
(Kurir.rs/Axios/P.V.)